Iz našeg ugla

Ona uverenja, koja su nam u nesvesnom utisnuta, određuju kakve ćemo misli da mislimo o bilo čemu.

Imitacija sreće je bolnija od bilo kakvog dna na koje možete da padnete. Sa dna se diže, odgurnete se nogama i lansirate sebe u novi život. Ni dno nije za svakog. I dno pripada hrabrima jer u svom tom mulju je zlato naše duše. Ko ima smelosti on će i naći svoje blago.

Lične granice su ta nevidljiva linija koju povlačimo oko sebe, kako bismo drugima pokazali kako želimo da budemo tretirani.
Njihovim postavljanjem održavamo ravnotežu između naših potreba i potreba drugih ljudi. Takođe, pomažu nam da se osećamo prijatno i bezbedno u odnosu sa drugima.

Svi koristimo reči, svi umemo da pričamo ali vrlo često to ne znači da umemo da komuniciramo.

Nema loših roditelja, samo roditelji kojima je teško.
U svetu roditeljstva, često se koristi izraz "loši roditelji", ali da li zaista postoji nešto takvo?
Možda je jedina istina da ne postoje loši roditelji, već samo roditelji koji su sami povređeni i nisu izlečili svoje rane i traume. Žive u strahu od greške, da ne budu osramoćeni.
Svi roditelji nose svoju prošlost i sopstvene rane sa sobom. Ponekad, ove rane i traume mogu uticati na našu sposobnost da budemo prisutni, empatični i podržavajući za svoju decu. To može rezultirati ponašanjem koje ne odražava ono što bismo želeli da budemo kao roditelji. Međutim, umesto da osuđujete sebe kao "lošeg roditelja", korisnije je da se zapitate šta se krije iza tih postupaka.

U poslednje vreme, često imam priliku da čujem da je NLP (Neuro Lingvističko Programiranje) sekta, koja pruža moćne alate za manipulisanje drugim ljudima, nekakva magija koja menja život preko noći, ili univerzalni jezik za rešavanje svih problema.
To sve NIJE TAČNO!!!
Glavni cilj NLP-a je razumevanje kako naše misli, osećanja i ponašanja međusobno utiču jedno na drugo i kako razumevanjem te veze možemo da utičemo na poboljšanje našeg života.