Ceca Lolić

Ah, kako su samo oni neshvaćeni i mi ih jednostavno ne razumemo.
Ko ima tinejdžera zna koliko je izazovno snaći se u tom periodu, a ko nema saznaće.
Sa jedne strane prerasli su svoje detinjstvo i ne možemo baš da ih tretiramo kao decu (a ni oni definitivno to ne žele) a ne možemo da kažemo ni da su u potunosti odrasli. Jako čudan među- prostor u kom se nalazimo.
Koliko god se oni trude da pronađu sebe i mi pokušavamo isto.
Verujem da ste i vi kao i ja mislili, jaoooo samo da malo porastu, da me oslobode ove roditeljske dužnosti, kad ono- međutim.
Tačno je da su malo više nezavisni i zahtevaju manje nadzora ali samo na krako živimo u tom uverenju, jer ubrzo shvatamo da ćemo još više morati da se posvetimo roditeljstvu.
To su godine velikih zemljotresa i promena. Emocije su pojačane, hormoni divljaju… Naša odgovornost kao roditelja je da vodimo našu decu kroz ovu zahtevnu fazu i pomognemo im da odrastu.

Realno, odgajanje tinejdžera je puno izazova, ali može biti i neverovatno zabavno i ispunjujuće.

Evo nekoliko činjenica o tinejdžerskim godinama

Zaborav

Mogla bih da pišem eseje o ”greškama” koje tinejdžeri čine svaki bogovetni dan.
Kao da konstantno žive u haosu sopstvene glave a mi smo tu da se pobrinemo da se taj haos drži pod kontrolom. Da im glava nije pričvršćena za telo, zaboravili bi je kod kuće. Izgubljeni ključevi, zaboravljen domaći, nije bačeno smeće… Sveeee su to sitnice.

Ali kada izlete iz kuće, pa se vrate po nešto što su zaboravili, ali su ujedno zaboravili po šta su se vratili, ludilo.
Trebamo biti strpljivi i dozvoliti im da prave svoje greške i uče iz njih. To se dešava i dogodiće se i najboljima od nas.
Ali, naše je takođe da ih obavestimo da neke ozbiljnije greške imaju posledice koje su toliko velike da se greške ne isplati praviti.
Moramo ih podsetiti da uče da se nose sa odgovornošću, nezavisnošću i da se nose sa posledicama svojih odluka, i ovde je potrebno mnooooogo strpljenja i poverenja.

Tinejdžeri su skupi!

Između njihove nepresušne potrebe za hranom, garderobom u trendu, osećamo se kao da finansiramo malu državu. Još kada krene neprekidan društveni život… hoću vamo, hoću tamo… Pa odvezi, dovezi, gorivo poskupelo…
Ali hajde da se nadamo da će se sve to isplatiti kada postanu poznati i kupe nam kuću na plaži.

Ti hirovi raspoloženja

U jednom trenutku vaš tinejdžer se smeje i šali, a u sledećem zatvara vrata svoje sobe i pušta mnogo besnu muziku. Kao da živite sa malim diktatorom koji stalno menja mišljenje i raspoloženje. Vožnja na rolerkosteru. Koliko god frustrirajuće bilo, promene raspoloženja su normalan deo adolescencije. Ogromne promene se dešavaju, kako fizičke tako i emocionalne… Ponekad je to preopterećujuće, na nama je da naučimo to da prihvatimo. Ne razumemo ih uvek, ali možemo da naučimo.
Nose se sa stresom iz škole, možda sa pritiskom vršnjaka… I budimo realni, ponekad ti hirovi raspoloženja mogu biti poprilično zabavni. Jednog trenutka plaču zbog polomljenog nokta, a sledećeg trenutka osvajaju svet. Važno je da naučimo da prihvatimo te promene raspoloženja i saslušamo šta imaju da nam kažu.

Ne odbacujemo njihova osećanja i ne govorimo im da preteruju.

Umesto toga, učimo ih kako da se na zdrav način suočavaju sa emocijama. Naravno, nema svaki tinejdžer tako intezivne promene raspoloženja, postoje oni koji odlično samoregulišu svoje emocije, a Boga mi i oni koji kriju svoja osećanja a mi mislimo da je sve u savršenom redu. Nisam sigurna šta je strašnije. Hirovi koji nam se unose u facu ili oni koji su dobro skriveni, dok se zapravo mnogo toga dešava unutar njih.

Bilo kako bilo, naš otvoren odnos sa njima je najvažniji, bez obzira koliko se opiru.

Nema sumnje da su današnja deca pod velikim pritiskom! Imaju toliko toga na tanjiru da ponekad pomislim da im je potrebno da izrastu dodatni par ruku samo da bi sve to mogli da izdrže. Pritisak je ogroman. Nama su bubuljice i proteza bile najveći problem, ali sada imamo instragam i tik-tok koji je nametnuo trend o savršenom izgledu 24/7.
Kao roditelji, trebamo im bar delimično skinuti taj pritisak. U redu je ako ne dobiješ sve petice. Ne moraš da odlučiš šta želiš da radiš sa svojim životom pre 18 godina! Naš je posao da ih stalno podsećamo da su voljeni bez obzira na sve.

Pritisak vršnjaka

Vršnjaci mogu imati preveliki uticaj jedni na druge, toliko da počnu da se ponašanju na načine koji za njih uopšte nisu karakteristični. Odjednom usvoje neke nove navike, imaju nova interesovanja, pa čak se i potrude da promene celu svoju ličnost da bi se uklopili u društvo. To je hod po tankom ledu. Želimo da naš tinejdžer bude prihvaćen i voljen od svojih prijatelja, a sa druge strane nam je važno da ne izgubi svoj identitet i svoje vrednosti.
U ovoj fazi je važno voditi iskrene i duboke razgovore o važnosti autentičnosti, čak iako to znači da se ne uklapa sa većinom. Podsetimo ih da će ih pravi prijatelji prihvatiti i ceniti zbog onoga što jeste a ne zbog onoga što se prestvara da jeste.

Lude noćne navike

Izgleda da tinejdžerski mozak prolazi kroz neke ozbiljne promene koje ih drže budnim do sitnih sati. Ili uči, radi domaći ili igra video igrice. Ostajanje do sitnih sati implicira da će biti traženja hrane usred noći, a to znači ujutru je sudopera puna prljavih sudova! Naravno da bi oni to oprali, pobogu, nego nisu želeli da prave buku, da nas ne probude. Spavaju po nekoliko sati, samo zato što ih mi probudimo za školu u suprotnom bismo se videli u pet popodne.

Još uvek im je potrebna vaša ljubav, podrška i pažnja

Promenljivi su, nepredvidljivi su i često su više zainteresovani za svoje telefone nego za razgovor s roditeljima. Ali uprkos tome, njima i dalje treba ljubav, podrška i pažnja čak i ako to neće priznati. To je kao da pokušavate da ubedite mačku da se mazi s vama. Možda će se ponašati kao da im to nije potrebno, ali duboko u sebi, žude za tom pažnjom. I baš kao i mačka, tinejdžeri su promenjivi. U jednom trenutku kolutaju očima, u sledećem vam traže pomoć oko nečega. Neće vam reći ali potreban im je neko s kim mogu da razgovaraju i neko kome mogu da se obrate za savet.

Ovo je veoma nagrađujuće

I pored svih izazova, gledanje svoje ćerke kako raste i sazreva u mladu osobu, jedno je od najisupnjenijih iskustava u mom životu. Dok razvijaju svoje sopstvene stavove i ideje o svetu, i postaju samostalniji, samopouzdaniji iz dana u dan. Biti roditelj tinejdžeru nije lako, ali je putovanje koje ja lično ne bih zamenila ni za šta na svetu. Dakle, iako će biti trenutaka kada želite da počupate sebi kosu i pobegnete od kuće na drugi kraj sveta, setite se da nije sve toliko loše. Uživajte u lepim trenutcima, koje provodite zajedno.
Neće zauvek biti klinci i pre nego što shvatite, biće odrasli i van kuće.

Master NLP trener & coach

Život sa tinejdžerom- vožnja na rolerkosteru